Warning: copy(file:///C:/DOCUME%7E1/B2193%7E1.BAB/LOCALS%7E1/Temp/msohtml1/01/clip_image002.gif) [function.copy]: failed to open stream: No such file or directory in /home1/trifko/public_html/plugins/content/mavikthumbnails.php on line 668

Warning: copy() [function.copy]: php_network_getaddresses: getaddrinfo failed: Name or service not known in /home1/trifko/public_html/plugins/content/mavikthumbnails.php on line 668

Warning: copy(http://www.nasljedje.orgC:/DOCUME%7E1/B2193%7E1.BAB/LOCALS%7E1/Temp/msohtml1/01/clip_image002.gif) [function.copy]: failed to open stream: php_network_getaddresses: getaddrinfo failed: Name or service not known in /home1/trifko/public_html/plugins/content/mavikthumbnails.php on line 668

Обнова Манастира Житомислић, Мостар; 2002.-2005.

ПДФШтампаЕл. пошта

Манастир Житомислић смјештен је на лијевој обали Неретве на средокрачи пута између Мостара и Чапљине. Прво помињање Житомислића је 1468/9. године и везано је за ктиторску породицу Храбрена- Милорадовића.
Манастирска цјелина се састоји од цркве Благовјештења Пресвете Богородице, манастирских конака, школе и помоћних зграда.
Назив пројекта ОБНОВА  ЦРКВЕ  БЛАГОВЕШТЕЊА  МАНАСТИРА  ЖИТОМИСЛИЋ
Врста документа главни пројекат реконструкције
Носилац израде Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС
Наручилац Захумско-херцеговачка и Приморска епархија
Рад на терену
Милијана Окиљ, дипл. инж. арх,
Марина Радуљ, апсолвент арх.

Невена Ћебић, апсолвент. арх

Сњежана Глигорић, дипл. етнолог-антрополог

Вања Дурсун, академски сликар

Архитектонска фаза Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, одговорни пројектант
Конструктивна фаза Мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.
Електро- фаза Зденко Холоубек, дипл. инж. електротех.
Година израде пројекта
2002.
Период реализације пројекта 2003-2005.

Црква Благовјештења Пресвете Богородице манастира Житомислић подигнута је у периоду XV/XVI вијека на темељима старије богомоље, што потврђују археолошка истраживања и познати историјски документи. То је једноставна правоугаона грађевина, са споља тространом апсидом постављеном на полукружни подзид и звоником на западном прочељу, који је дограђен 1891. године. У ентеријеру је грађевина далеко сложеније ријешена. Наос има структуру тробродне грађевине иако бочни бродови представљају врло широке прислоњене лукове. Средњи брод је засведен благо преломљеним сводом, без ојачавајућих ребара, а завршава се изнутра полукружном олтарском апсидом. Бочни бродови пресведени су попречним полуобличастим сводовима који се ослањају на стубове, преградни зид између наоса и припрате и иконостасну преграду.

Усташе су 1941. побиле цијело братство, а манастир запалили и опљачкали. Након Другог свјетског рата манастир је обновљен.

Црква је јуна мјесеца 1992. године великом количином стручно постављеног експлозива срушена. Остаци су били у рушевинама све до априла 2002. године када је отпочело рашчишћавање.Том приликом локалитет је подијељен на једанаест поља и за свако поље одређена је посебна депонија. Све сачуване цјелине су прије разиђивања и депоновања нумерисане. Рад на рашчишћавању праћен је сталним конзерваторским надзором и израдом техничке и фото документације. Упоредо је вршена анализа материјала и техника грађења. Анализом остатака утврђено је постојање нише у ђаконикону и припрати које ранији истраживачи не помињу. Остаци могу потврдити првобитно постојање куполе које је и раније разматрано. Након рашчишћавања израђен је пројекат реконструкције, чији је саставни дио документацијa израђена током рашчишћавања рушевина. Реконструкција цркве започела је априла 2003. године. У првој фази разидани су остаци зидова и додатно анализирани темељи након чега је отпочело зидање. Црква је реконструисана аутентичним материјалима и технологијама и истих је облика и димензија као прије рушења. За зидање цркве није употребљен ниједан нови камени блок. Зидање је вршено у кречном малтеру са додатком пуцоланске земље.

Посебан допринос овог пројекта је у поновном оживљавању манастира послије десетогодишњег периода дисконтинуитета, јединог од његовог оснивања.
crkva_zitomislic_presjek_postojeci
Постојеће стање
crkva_zitomislic_osnova
Основа цркве- новопројектовано стање
crkva_fotosi1
crkva_fotosi2

Назив пројекта ОБНОВА  СТАРОГ КОНАКА  МАНАСТИРА  ЖИТОМИСЛИЋ
Врста документа Главни пројекат
Носилац израде Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС
Наручилац Захумско-херцеговачка и Приморска епархија
Рад на терену
Милијана Окиљ, дипл. инж. арх,
Марина Радуљ, апсолвент арх.

Невена Ћебић, апсолвент. арх

Јелена Савић, дипл. инж арх.
Сњежана Глигорић, дипл. етноло-антрополог
Архитектонска фаза Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, одговорни пројектант
Година израде пројекта
2004
Период реализације пројекта 2004-2005
Стари конак манастира Житомислић саграђен је 1767. године. Данас представља једно од ријетких свједочанстава архитектуре XVIII вијека у Херцеговини. Лоциран је у непосредној близини цркве, на њеној јужној страни. Има издyжену правоугаону основу, са тријемом на сјеверној и мањим улазним тријемом и пекаром на јужној страни. На источној страни дјелимично је укопан у тло. Има сутерен и спрат подијељен на пет, односно шест правоугаоних просторија. Првобитни кровни покривач биле су камене плоче, које су у посљедњој санацији замијењене фалцованим цријепом.
Конак је у својој дугој историји више пута паљен и грубо скрнављен. Крајем 1941. године опљачкан је, а потом запаљен. Саниран је и реконструисан од 1956. у неколико наврата. Тријем који је прије Другог свјетског рата био на јужној страни постављен је дуж сјеверне фасаде (анализом је утврђено да је то првобитно мјесто тријема). Половином јуна 1992. године конак је запаљен, а остаци су били незаштићени и изложени дјеловању атмосферилија, што је изазвало додатна оштећења.
Конак је током своје историје био више пута преправљан. На фотографији манастира из 1867. године види се да је конак био приземан, те се може претпоставити да је данашње габарите добио приликом обнове средином XIX вијека.
Пројекат обнове старог конака урађен је 2004. када је почела санација. Уз максимално здржавање аутентичности конак је прилагођен савременом начину живота. Обнова је завршена у мају 2005. За израду пројекта реконструкције старог конака коришћена је документација израђена током теренског рада, фото-документација о стању прије рушења и објављени стручни радови.
Сјеверна фасада, према цркви, има отворен дрвени тријем са ког се улази у келије. Својим положајем представља међу између црквене порте и економског дворишта.
Иако су у обновама након Другог свјетског рата коришћени савремени материјали, код оба објекта употребљавани су искључиво аутентични природни материјали (камен, дрво, креч) и технике градње.
У потпуности су испоштовани хоризонтални и вертикални габарити објекта, аутентични материјали и технике градње. Међуспратна бетонска конструкција је уклоњена и замијењена дрвеном, за коју се може претпоставити да је изведена приликом доградње спрата. Бетонска плоча тријема замијењена је сегментним каменим луком. На основу најстарије фотографије одлучено је да се фасаде спрата малтеришу кречним малтером, а сутеренски дио дерсује. Све зазидане нише су отворене и враћен аутентичан изглед димњака и димњачких капа.
konak_osnove
Основе постојећег стања
konak_presjek
Подужни пресјеци- постојеће и новопројектовано стање
konak_fasade
Сјеверна фасада- постојеће и новопројектовано стање
konak_fotosi


 

 

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4




Подужни пресјеци

 

постојеће и ноопројектовано стање

amblemvel

 

 

e-kultura1

finansiranje

informacije