Еколошка мрежа

Штампа

Eколошку мрежу Републике Српске уредбом утврђује Влада Републике Српске, а документацију за њено успостављање припрема Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у сарадњи са другим стручним и научним институцијама. Овом мрежом ће бити идентификована еколошки значајна подручја Европске уније на територији Републике Српске и као таква ће постати дио Европске еколошке мреже Натура 2000. Еколошку мрежу, према члану 25. став 1 Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ бр. 20/14) чине: еколошки значајна подручја, еколошки коридори и заштитна зона. Еколошки значајна подручја су:

 

а 

подручја типова станишта која су биолошки изузетно разноврсна или добро очувана, гдје су станишта угрожених или ендемичних биолошких врста и других еколошких система који су међународно значајни према међународним критеријумима или која другачије доприносе очувању биолошке разноврсности

б

подручја типова станишта која значајно доприносе очувању природне равнотеже јер чине дијелове еколошке мреже

в

подручја угрожених и ријетких типова станишта

г

очуване шумске цјелине

д

станишта врста заштићених на основу међународних уговора

ђ

селидбени путеви животиња

е

еколошки коридори

ж

подручја која битно доприносе генетској повезаности популација биолошких врста.

 

ek mreza s

Документом Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025. године, издвојена су потенцијална подручја Еколошке мреже*. Издвојена су 62 подручја на укупној површини од 293 952, 38 хектара, што је процентуални удио од 11,93% територије Републике Српске. Напомињемо да Уредба о Еколошкој мрежи није усвојена, тако да су потенцијална подручја дио планских докумената, али се на њима не спроводе никаве мјере заштите, управљања и сл.

Картографски приказ потенцијалних подручја Еколошке мреже доступан је ОВДЈЕ

 

Табела - потенцијална подручја Еколошке мреже Републике Српске

РБ име подручја општина(е) површина (ha) напомена
1 Пастирево Костајница, Нови Град, Приједор, К. Дубица 6082, 03  
2 Ријека Сава К. Дубица, Градишка, Србац, Дервента, Шамац, Бијељина 5669,15 обухвата више дијелова тока ријеке Саве; подручје се простире и на територији Федерације БиХ и Дистрикта Брчко
3 Просара К. Дубица, Градишка 8848, 60  
4 Козара Приједор, К. Дубица, Градишка 5591,83  
5 Рибњак Саничани Приједор 1881,00  
6 Козичке стране Оштра Лука 338,68  
7 Трешњик Бања Лука 376,40  
8 Мишарица Бања Лука, Челинац 234,29  
9 Врбас-Тијесно Бања Лука 511,07  
10 Љубачево Бања Лука 4,54  
11 Подрашничко поље Мркоњић Град, Рибник 2203,35  
12 Димитор Мркоњић Град, Рибник 2419,79  
13 Клековача-Лом Петровац, И. Дрвар 8939,80 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
14 Лисина Мркоњић Град 1506,74  
15 Виторог-клисура Јања Шипово, Купрес (РС) 10530,58 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
16 Радуша-Јањ-Вуковско поље Шипово, Купрес (РС) 3425,69 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
17 Пливска језера Језеро 23,31 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
18 Средњи Врбас-Угар Кнежево, Мркоњић Град, Бања Лука 3134,33 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
19 Чемерница Бања Лука 54,79  
20 Цврцка Кнежево, Котор Варош 635,79  
21 Влашић Кнежево 49,10 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
22 Борја Котор Варош, Теслић 5107,07  
23 Узломац Челинац, Котор Варош 1596,06  
24 Бардача-доњи Врбас Србац, Лакташи, Градишка 6470,30  
25 Мотајица Србац, Прњавор, Дервента 13106,73  
26 Рибњак Прњавор Прњавор, Дервента 1412,40  
27 Растуша Теслић 17,42  
28 Ријека Босна Добој 74,55 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
29 Сијековац-доња Укрина Брод, Дервента 3368,48  
30 Тишина Шамац 379,68 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
31 Лончари Пелагићево 397,98 подручје се простире и на територији Дистрикта Брчко
32 Громижељ-Пругњача Бијељина 134,52  
33 Доња Дрина Бијељина 725,38  
34 Мајевица Лопаре 3615,56 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
35 Зворничко језеро Зворник 1498,39  
36 Осат Сребреница, Братунац 6333,65  
37 Велики Столац Вишеград 3076,23  
38 Средња Дрина Сребреница, Рогатица, Вишеград 12489,99  
39 Хан Крам-Височник Хан Пијесак 2886,33  
40 Црепољско-Буковик И. Стари Град, Соколац, Пале 4040,61 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
41 Орловача пећина Пале 33,03  
42 Романија Пале, Соколац 5389,15  
43 Бентбаша-Миљацка И. Стари Град, Пале 887,92 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
44 Јахорина-Равна планина Пале, Трново 11269,06 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
45 Прача кањон Рогатицва, Пале 1646,53 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
46 Дрина-Вијогор-Лим Вишеград, Рудо, Чајниче, Ново Горажде, Рогатица 7783,69  
47 Варда Вишеград 3562,35  
48 Цицељ Чајниче 325,09  
49 Маглић-Волујак-Зеленгора Фоча, Гацко, Калиновик 46977,75  
50 Љубишња-кањон Таре Фоча 11963,88  
51 Црвањ Калиновик, Невесиње 16986,23 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
52 Лебршник Гацко 2762,74  
53 Вележ И. Мостар, Невесиње 7284,37 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
54 Невесињско поље Невесиње 7767,35  
55 Баба-Бјеласница Гацко, Невесиње, Билећа 10102,17  
56 Гатачко поље Гацко 3994,26  
57 Брегава-Радимља Берковићи 2831,74 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
58 Дабарско и Фатничко поље Билећа, Берковићи 2999,02  
59 Видуша Билећа, Љубиње, Требиње 11318,93  
60 Попово поље-Вјетреница Требиње 4774,94 подручје се простире и на територији Федерације БиХ
61 Созина Требиње 2872,03  
62 Орјен-Бијела Гора Требиње 16158,59  

 

* подаци су настали као резултат једне од пројектних активности у оквиру пројекта „Подршка за спровођење Директиве о птицама и Директиве о стаништима у БиХ“ који је финансиран од стране Владе Шведске и Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини а спровели су га Prospect C&S у конзорцијуму са Eptisa-ом, ELLE и Летонским фондом за природу у периоду 2012.-2015.

 

Европска еколошка мрежа НАТУРА 2000

 

П р и р о д н о   н а с љ е ђ е  -  ш е м а т с к и   п р и к а з,    " м а п а   с а ј т а "