Геолошка разноврсност

Штампа

 

Геолошка разноврсност (геодиверзитет) је скуп својстава који се односе на геолошку средину и одређено геолошко тијело. То су елементи неживе природе тј. све оно што је сачувано у структури и текстури стијена и земљишта као што су геолошке, геоморфолошке, хидрогеолошке појаве и објекти, те палеонтолошки и минеролошки налази који чине саставни дио пејзажа. Очување геолошке разноврсности спроводи се општим и посебним мјерама заштите. Приликом планирања, уређења и коришћења простора примјењују се опште мјере кроз услове и мјере заштите које су саставни дио планских докумената.

Посебне мјере за заштиту геолошке разноврсности остварују се заштитом објеката геонасљеђа који имају изузетну научну, образовну, естетску и културну вриједност. Заштита се спроводи у условима in situ и ex situ заштите. Заштићени објекти геонасљеђа могу бити заштићена подручја и заштићени минерали и фосили. Најчешћа категорија заштићених подручја којим се штите објекти геонасљеђа је „споменик природе“. Споменик природе може бити геолошки (палеонтолошки, структурно-геолошки, нафтно-геолошки, седиментолошки), хидрогеолошки (извориште, седрено подручје), геоморфолошки (пећина, јама, солитерна стијена), хидролошки (водоток, водопад, језеро, бара) итд. Објекти геонасљеђа могу да се штите и у другим категоријама заштићених подручја, као нпр. резерват природе (геолошки), парк природе (геопарк) итд.

Земљане пирамиде у Миљевини код Фоче Профил горње креде у Црној ријеци, Градишка Прераст Камени мост, Крмине, Бања Лука Пећина Орловача, Пале
Zemljane-piramide-173x115 Kozara-stijena-171x114 kameni-most-185x114 orlovaca-171x115
 kanjon prace  fatnicko polje  kamene kugle  izvor miljacke
Кањон ријеке Праче, Рогатица Фатничко поље, Билећа Камене кугле, Лакташи Седрени извор Мокрањске Миљацке, Пале

 

Заштићени објекти геонасљеђа Републике Српске

У складу са важећим Законом о заштити природе ("Службени гласник РС" бр. 20/14) у Републици Српској има 11 заштићених објеката геонасљеђа.  Сви објекти су заштићени као заштићена подручја и то у категорији "споменик природе". Према класификацији објеката геонасљеђа, припадају геоморфолошком типу објеката.

Табела - заштићени објекти геонасљеђа у Републици Српској (посљедња измјена септембар 2016.)

НАЗИВ И КАТЕГОРИЈА ПОВРШИНА (ha) ОПШТИНА КЛАСИФИКАЦИЈА
Споменик природе "Пећина Љубачево" 45,45 Бањалука геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Орловача" 27,01 Пале геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Растуша" 11,39 Теслић геоморфолошки
Споменик природе "Јама Ледана" 28,26 Рибник геоморфолошки
Споменик природе "Ваганска пећина" 12,00 Шипово геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Ђатло" 43,42 Билећа и Гацко
геоморфолошки
Споменик природе "Павлова пећина" 13,40 Требиње
геоморфолошки
Споменик природе "Гирска пећина" 25,37 Соколац геоморфолошки
Споменик природе "Пећина под липом" 6,10 Соколац геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Ледењача" 7,40 Фоча геоморфолошки
Споменик природе "Велика пећина" 820,92 Билећа геоморфолошки

 

Инвентар објеката геонасљеђа

Чланом 45. Закона о заштити природе ("Службени гласник Републике Српске" бр. 20/14) прописано је успостављање Инвентара објеката геонасљеђа Републике Српске који ће водити Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.

 

Историјат заштите објеката геонасљеђа

glasnik_zakona_i_naredaba

Први познати акт о заштити геонасљеђа је била Наредба земаљске владе за Босну и Херцеговину  о заштити босанско-херцеговачких пећина, њихове фауне и других научних објеката, што се налaзе у њима ("Гласник закона и наредаба за Босну и Херцеговину" од 11. маја 1914., комад X)*. У периоду од 1945. до 1992. године, на основу више законских аката Социјалистичке Републике БиХ,а на територији која данас припада Републици Српској заштићена су два специјална резервата (геолошки) - пећина Бања Стијена код Рогатице и Земљане пирамиде код Фоче, два резервата природних предјела - клисура Врбаса од Јајца до Бањалуке и клисура ријеке Јањ у Шипову те више од 60 споменика природе (геолошких и геоморфолошких). Списак можете погледати ОВДЈЕ.
 
* преузето из: Speleobiologica Bosniae et Hercegovinae, Monographs in Spelebiology and the Conservation-management of Karst Conduit-aquifer Ecosystems in the Dinaric Karst of Estern Hercegovina, Bosnia & Hercegovina - Speleološko društvo "Zelena brda", Trebinje; The Devon Karst Research Society, Plymouth, United Kingdom; Caudata Hungarian Cave Research, Budapest, Hungary - Trebinje, 2010.

 

 

СПЕЛЕОЛОШКИ ОБЈЕКТИ (дефиниције, заштићени спелеолошки објекти у РС, поступак у случају открића спелеолошког објекта, преглед најдужих пећина и најдубљих јама у РС и БиХ)

МИНЕРАЛИ И ФОСИЛИ (дефиниције, поступање у случају проналаска минерала и фосила, опште мјере заштите, заштићени минерали и фосили)

П р и р о д н о   н а с љ е ђ е  -  ш е м а т с к и   п р и к а з,    " м а п а   с а ј т а "