Међународне институције, конвенције, уговори

Штампа

 

Подручја природе могу бити заштићена и на међународном нивоу, на основу међународних споразума, конвенција и чланства у међународним институцијама. У Републици Српској и Босни и Херцеговини постоји неколико подручја која су заштићена на међународном нивоу као што су УНЕСКО листа свјетске баштине, Рамсарска конвенција, Емералд мрежа (Бернска конвенција) итд.

Босна и Херцеговина је потписница бројних међународних споразума и конвенција који регулишу област заштите природе. У овом дијелу навешћемо и најзначајније институције на свијету које се баве заштитом природе.

 

МЕЂУНАРОДНА УНИЈА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN)

iucnМеђународна унија за заштиту природе  је најстарија и највећа глобална еколошка мрежа са више од 1000 владиних и невладиних организација у 140 земаља. Основана је 1948. године а сједиште се налази у мјесту Гланд код Женеве у Швајцарској.

Мисија IUCN-a је да утиче, подстиче и помаже друштва широм свијета да одрже очуваност  и диверзитет природе и да се осигура да свако коришћење природних ресурса буде  праведно и еколошки одрживо. IUCN развија и подржава науке из области заштите, посебно биодиверзитета и екосистема нарочито на промјену биодиверзитета и екосистема. IUCN подржава владе, невладине организације, међународне конвенције, УН, организације, компаније и заједнице да развију законе, политике и најбоље праксе, помаже њихово спровођење обезбјеђујући ресурсе, обуку и праћење резултата.

Програмска канцеларија IUCN за југоситочну Европу основана је 2004. године са сједиштем у Београду. На основу циља европског програма – очување биодиверзитета IUCN SEE примјењује стратегију „Заштита без Граница“ заснаована на прекограничној сарадњи и интегративној заштити биодиверзитета.

Web адреса програма IUCN SEE je http://www.iucn.org/about/union/secretariat/offices/europe/about/places/belgrade/

Корисни линкови: Црвена листа http://www.iucnredlist.org/

Међународна комисија за заштићена подручја http://www.iucn.org/about/union/commissions/wcpa/

Међународни конгрес о заштити http://www.iucnworldconservationcongress.org/index.cfm

 

МЕЂУНАРОДНИ ФОНД ЗА ПРИРОДУ (WWF)

wwfМеђународни фонд за природу основан је 1961. године. Сједиште је у швајцарском граду Гланд. Мисија WWF-a је да заустави деградацију животне средине на нашој планети и изгради будућност у којој ће људи живјети у хармонији са природом. WWF пажњу стратешки усмјерава на очување кључних предјела и кључних врста које су од изузетне важности за њихова станишта или људе. Постављена су два основна циља:

1. циљ очувања биодиверзитета до 2050. године - до 2050. године биће у цјелини очувана најизузетнија природна мјеста на Земљи, чиме ће се допринијети безбједнијој и одрживој будућности за све.

2. циљ смањења еколошког отиска до 2050. године - до 2050. године глобални еколошки отисак човјечанства биће очуван у границама Земљиног капацитета за одржавање живота, а природни ресурси наше планете биће равномјерно распоређени.

Регионална канцеларија која се односи на простор Републике Српске и Босне и Херцеговине налази се у оквиру програма Медитеран са сједиштем у Риму. http://mediterranean.panda.org/

Корисни линкови: Пројекат Динарски лук http://croatia.panda.org/dinarski_luk/

Пројекат Паркови Динарског лука http://dinaricarcparks.blogspot.com/

 

КОНВЕНЦИЈА О СВЈЕТСКОЈ БАШТИНИ UNESCO

unescoОрганизација Уједињених нација за просвјету, науку и културу (UNESCO) има за циљ да подстакне идентификацију, заштиту и очување културне и природне баштине широм свијета за коју се сматра да је од изузетног значаја за човјечанство. Ово је садржано у међународном уговором под називом Конвенција о заштити свјетске културне и природне баштине коју је усвојио UNESCO 1972. године.

UNESCO-ва мисија свјетске баштине је да:

* охрабри државе да потпишу Конвенцију о свјетској баштини и да обезбједе заштиту свог природног и културног насљеђа;

* подстакне државе потписнице Конвенције да номинују подручја у оквиру своје територије за стављање на листу Свјетске баштине, да успоставе планове управљања и креирање система извјештавања о стању заштите својих подручја;

* пружи помоћ државама потписницама у заштити подручја кроз пружање техничке помоћи и стручног усавршавања те пружање помоћи у хитним случајевима за подручја која су у непосредној опасности;

* подстицање учешћа локалног становништва и подстицање међународне сарадње у очувању свог културног и природног насљеђа;

На Листи свјетске баштине налази се 936 подручја  у 153 државе. Од тога, 725 су подручја културне, 183 природне и 28 микс подручја културно-природне баштине. Босна и Херцеговина има два подручја на Листи и оба су подручја културне баштине: Мост мехмед Паше Соколовића у Вишеграду (Република Српска) и подручје око Старог моста у Старом граду Мостар.

Корисни линкови: Презентација Босне и Херцеговине на Листи свјетске баштине http://whc.unesco.org/en/statesparties/ba

Листа свјетске баштине http://whc.unesco.org/en/list

 

ПРОГРАМ UNESCO-А MAB ЧОВЈЕК И БИОСФЕРА

mabРезервати биосфере су подручја копнених и обалских/морских екосистема у оквиру UNESCO-ог програма МАB „Човjек и биосфера“ . Програм је установљен 1971. године. Резервати биосфере покушавају да помире очување биолошке и културне разноликости и економски и друштвени развој кроз партнерство између људи и природе и идеални су за показивање иновативних приступа одрживом развоју од локалног до међународног нивоа. Сваки резерват се састоји од три подручја:  уже подручје (“core”),  тампон зона (“buffer zone”) и спољашње прелазно подручје ("transition area”). Само ужа подручја морају бити заштићена у складу са домаћим законодавством, док тампон зона и спољашње прелазно подручје не морају бити заштићени у некој од домаћих категорија заштите природе.

Основне функције су:

* заштитa природе (екосистем, врсте, пејзаж)

* одрживи развој

* логистичка подршка (истраживање, мониторинг, укључивање локалног становништва).

До сада је проглашено 580 резервата биосфере у 114 земаља свијета. Република Српска и Босна и Херцеговина још увијек немају ниједан резерват, али постоје планови да се у средњем току Дрине прекогранични резерват са сусједном Србијом. Заштићено подручје на страни Републике Српске и БиХ укључено у овај резерват био би Национални парк „Дрина“ на подручју Сребренице и чинио би уже подручје. У тампон зону и спољашње прелазно подручје били би укључено у дијелови општина Вишеград и Рогатица.
Опширније: Резерват биосфере Дрина (PDF 1,60 MB)

 

ЕУРОПАРК ФЕДЕРАЦИЈА

europarcЕуропарк федерација окупља  440 чланова који управљају зеленим драгуљима  европског копна, мора, планина, шума, ријека и културне баштине. Еуропарк је основан 1973. године под службеним називом „Федерација националних паркова и паркова природе у Европи“ и од тада је постала призната, професионална организација за заштићена подручја Европе. Национални парк „Сутјеска“ и национални парк „Козара“ су чланови Еуропарк федерације.

Циљеви:

* Промовисати добре праксе у управљању заштићеним подручјима

* Омогућити оснивање нових заштићених подручја

* Профилисати заштићена подручја као кључно средство за очување највриједнијег природног насљеђа и тако повећати подршку за њихову будућу заштиту

* Утицати на будући развој јавних политика и програма, посебно у Евроспкој унији, у корист испуњења циљева заштићених подручја.

 

КОНВЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЕВРОПСКИХ ДИВЉИХ ВРСТА И СТАНИШТА (БЕРНСКА КОНВЕНЦИЈА)

BernБернска конвенција је обавезујући међународни правни инструмент у области заштите природе, која покрива већи дио природног насљеђа на европском континенту проширујући се и на поједине државе Африке. Основни циљеви су очување дивље флоре и фауне и њихових природних станишта као и промовисање европске сарадње у тој области. Конвенција посебан значај даје потреби заштите угрожених станишта и угрожених природних рањивих врста, укључујући миграторне врсте. Усвојена је 1979. године у швајцарском Берну, а 1982. године ступила је на снагу.


Све земље које су потписале Бернску конвенцију морају да предузму сљедеће мјере:

* промовисање националне политике за очување дивље флоре и фауне и њихових природних станишта;

* узму у обзир очување дивље флоре и фауне приликом планирања и развојних програма те у мјерама против загађења;

* промовисање образовања и шириње општих информација о потреби очувања врста дивље флоре и фауне и њихових станишта;

* подстицање и координацију истраживања у вези са циљевима ове Конвенције.

Један од најважнијих "производа" која проистиче из рада Бернске конвенције је еколошка ЕМЕРАЛД мрежа (Areas of Special Conservation Interest ASCI) покренута од стране Савјета Европе. ЕМЕРАЛД мрежа се формира за земље које још увијек нису чланице Европске уније и постављена је на истим принципима као и мрежа НАТУРА 2000 која се односи на земље ЕУ. НАТУРА 2000 се базира на Директиви о стаништима и Директиви о птицама које су постављене на истом принципу као Бернска конвенција.

Опширније: Еколошка мрежа Емералд и Натура 2000

Корисни линкови: Презентација Бернске конвенције на сајту Савјета Европе

 

РАМСАРСКА КОНВЕНЦИЈА О ВЛАЖНИМ СТАНИШТИМА

RamsarКонвенција о заштити влажних станишта од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица, скраћено Рамсарска конвенције, је међувладин споразум који пружа оквир за националне акције и међународну сарадњу за очување и мудро коришћење влажних станишта и њихових ресурса. Усвојена је 1971. године у иранском граду Рамсару.

Влажна станишта, у дефиницији ове конвенције укључују: мочваре, ритове, тресетишта, природне или вјештачке воде, сталне и повремене, обалски дио морских подручја као и подручја настала људском акивношћу као што су рибњаци, резервоари, солане.

Данас Рамсарска конвенција има 160 земаља потписница, док се на Рамсарској листи налазе 2000 влажних подручја од међународног значаја. На подручју Републике Српске на листи се налази мочварни комплекс Бардача, а са подручја Босне и Херцеговине на листи су и Хутово Блато и Ливањско поље.
Опширније: Листа влажних станишта од међународног значаја (PDF 0,5 MB )

Корисни линкови: Презентација Босне и Херцеговине на Рамсарској листи http://www.ramsar.org/cda/en/ramsar-pubs-annolist-anno-bosnia/main/ramsar/1-30-168%5E16700_4000_0__