Спелеолошки објекти

Штампа

 

Дефиниције

Спелеолошки објекти су подземни карстни облици који најчешће настају растварањем кречњака и могу бити пећине, јаме, понори, еставеле и др. Због својих научних, естетских, културних вриједности спелеолошки објекти уживају посебну заштиту и уписују се у Инвентар објеката геонасљеђа.

 

Поступање у случају открића спелеолошког објекта

Откриће спелеолошког објекта или његовог дијела пријављује се Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију и Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Министар уз претходно прибављено мишљење Завода доноси рјешење којим утврђује мјере осигурања, заштите и управљања спелеолошким објектом или његовим дијелом.

 

Заштићени спелеолошки објекти

У складу са важећим Законом о заштити природе ("Службени гласник РС" бр. 20/14) у Републици Српској има 10 заштићених подручја и сви су у категорији споменик природе, геоморфолошког типа.

Табела - заштићени објекти геонасљеђа у Републици Српској (посљедња измјена август 2015.)

НАЗИВ И КАТЕГОРИЈА ПОВРШИНА (ha) ОПШТИНА КЛАСИФИКАЦИЈА
Споменик природе "Пећина Љубачево" 45,45 Бањалука геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Орловача" 27,01 Пале геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Растуша" 11,39 Теслић геоморфолошки
Споменик природе "Јама Ледана" 28,26 Рибник геоморфолошки
Споменик природе "Ваганска пећина" 12,00 Шипово геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Ђатло" 43,42 Билећа и Гацко
геоморфолошки
Споменик природе "Павлова пећина" 13,40 Требиње
геоморфолошки
Споменик природе "Гирска пећина" 25,37 Соколац геоморфолошки
Споменик природе "Пећина под липом" 6,10 Соколац геоморфолошки
Споменик природе "Пећина Ледењача" 7,40 Фоча геоморфолошки

 

Карст - површински и подземни облици

Карст покрива скоро половину територије Републике Српске и на њему су развијени бројни површински и подземни облици. Од површинских облика истичу се шкрапе, вртаче, прерасти, увале и поља у карсту. Неки од ових облика посебно су интересантни као остаци некадашњих подземних објеката што је случај са прерастима. Од подземних облика у карсту се формирају највећим дијелом пећине и јаме те понори и еставеле. Ипак, свака подјела је условна јер основни принципи формирања подземних објеката су исти без обзира на нагиб канала. У нашој терминологији, пећине су хоризонтални или благо нагнути подземни карстни канали који преко једног или више отвора комуницирају са површином терена. Под појмом јама подразумијевају се спелеолошки објекти са отвором у хоризонталној равни на површини и вертикалним у субвертикалним карстним подземним каналима.

Попово поље, површински облик крашког рељефа, Требиње
Вртаче на планини Мањача
Прераст Самар на ријеци Бистрици, Фоча
popovo polje Manjaca Samar
govjestica  slijepi mis misarica jama pod jelikom
Пећина Говјештица у кањону Праче, Рогатица
Живи свијет пећина, слијепи миш из пећине Мишарица, Бања Лука Пећински накит (арагонитне руже) у јами под Јеликом, Рибник

 

Инвентар спелеолошких објеката

Чланом 45. Закона о заштити природе ("Службени гласник Републике Српске" бр. 20/14) прописано је успостављање Инвентара објеката геонасљеђа Републике Српске, међу којима су најбројнији спелеолошки објекти. Инвентар ће водити Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. До сада, подаци о броју и основним карактеристима спелеолошких објеката на територији Републике Српске објављени су у прилогу књиге "Пећине и јаме Републике Српске" 2004. године. Према овим подацима, истражено је 605 спелеолошких објеката са укупно 44 687 метара подземних канала. Број спелеолошких објеката и њихове дужине су далеко веће о чему свједоче бројна истраживања спроведена посљедњих неколико година. Током само двије од бројних спелеолошких експедиција, истражене су двије пећине за које се утврдило да су најдуже у Републици Српској и Босни и Херцеговини. То су пећина Говјештица у кањону ријеке Праче чија укупна дужина пећинских канала износи 9870 метара и денивелацијом од 145 метара, те пећина на извору Мокрањске Миљацке на територији Пала са дужином канала од 7200 метара.  

 

Најдужи и најдубљи спелеолошки објекти у РС

Пет најдужих пећина у Републици Српској:

НАЗИВ
УКУПНА ДУЖИНА (m)
ЛОКАЦИЈА
Пећина Говјештица 9870 Кањон ријеке Праче (Рогатица)
Пећина на извору Мокрањске Миљацке
7200 + (?) Кадино село (Пале)
Велика пећина
2800 Фатничко поље (Билећа)
Пећина Орловача
2500 Сумбуловац (Пале)
Пећина Ђатло 1970 + (?) Кобиља глава (Гацко)

 

Пет најдубљих јама у Републици Српској:

НАЗИВ
ДУБИНА (m)
ЛОКАЦИЈА
Јама Викторија
-305
планина Мањача (Бања Лука)
Јама Попадија
-278 планина Бјеласница (Гацко)
Јама Ограђеница                                                 
-230                                                                
планина Осмача (Бања Лука)    
Понор Бездан                   
-207                                
планина Озрен (Пале)       
Јама на Грабу -206 Граб (Требиње)

 

Литература и извор података:

Горан Дујаковић "Пећине и јаме Републике Српске", Завод за уџбенике и наставна средства Српско Сарајево, 2004.

Званична интернет страница Спелеолошког друштва "Понир" Бања Лука http://www.ponir.net/

Званична интернет страница Центра за крш и спелеологију Сарајево http://www.centarzakrs.ba/bh/

 

П р и р о д н о   н а с љ е ђ е  -  ш е м а т с к и   п р и к а з,    " м а п а   с а ј т а "