o zavodu

Сарадња Завода и Пошта Српске - издања поштанских марки у 2016. години

ПДФШтампаЕл. пошта

28.10.2016. -

Поште Српске а.д. Бања Лука и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа наставили су успјешну сарадњу и током ове године, штампањем поштанских марки и коверата са мотивима биљних и животињских врста. У мају је објављено издање под називом „Европска заштита природе“ са мотивима црне роде (Ciconia nigra) и смиља (Helichrysum arenarium). Од септембра у продаји су и поштанске марке са мотивима бјелоглавог супа у оквиру „Угрожених животињских врста“.

Представници Пошта и Завода одржали су радни састанак на коме се говорило о креирању тема и мотива поштанских марки за наредну годину. Констатовано је да марке као средство плаћања кориштења поштанских услуга представљају оргиналан вид промоције Републике Српске у свијету, а самим тим и њеног природног насљеђа.

Овом приликом, Поште Српске су уручиле поклоне у виду каталога и албума са поштанским маркама на којима су мотиви из области заштите природе.

 

ОПШИРНИЈЕ о издањима за 2016. годину:

Европска заштита природе

Црна рода (Ciconia nigra) висока је око један метар и има распон крила до 2 метра. Перје је црне боје са љубичастим, зеленим и бакарним преливима, док су груди, стомак и доњи дио крила и репа потпуно бијели. За разлику од бијеле роде избјегава људска насеља. Настањује старе, поплавне шуме, претежно храстове, у близини мочвара и бара. Хране се малим рибама, инсектима, пужевима, неријетко и ситним сисарима и гмизавцима. Када се једном упаре, мужјак и женка могу да остану у пару цијели живот. У априлу или мају дубоко у шуми, високо на стаблу саграде гнијездо од грања. Црне роде су селице, а презимљавају у централној Африци. Велики број младих остаје у Африци током свог првог лета, али  велики број старијих јединки се сваке године враћа у Европу ради парења.

Главни разлози који угрожавају ову врсту су деградација и фрагментација шума, мијењање водног режима шума и исушивање мочвара и бара, изградња хидроенергетских објеката на малим водотоцима, пропадање шаранских рибњака, криволов и узнемиравање. Такође, озбиљан проблем по врсту представља и употреба пестицида и проширивање пољопривредних површина на уштрб шума и мочварног подручја, а птице неријетко страдају у колизији са вјетроелектранама и електричним водовима. Међународно је заштићена Бонском и Бернском конвенцијом и ЕУ Директивом о птицама.

Смиље (Helichrysum arenarium) је вишегодишња биљка из породице Asteraceae. Има усправну стабљику, вунасто длакаву са много листова. Листови су по ободу цијели и такође вунасто длакави. У доњем дијелу стабљике листови су дугиљасто лоптичасти и имају дршку док су у горњем дијелу стабљике линеарно ланцетасти са заобљеном основом и сједећи. Цвјетови (главице) су златно жуте боје груписане у цвасти гроње.Ова врста смиља расте на пјесковитим и сухим травнатим стаништима.Из ове врсте смиља се добија смоласти ароматични екстракт аренарин који се користи у пољопривреди и хортикултури. Аренарин зауставља развој многих микроорганизама и стимулише раст биљака те има велики привредни значај. Такође се користи у фармакологији.Неке врсте рода Helichrysum традиционално се употребљавају народној медицини. Поред тога, због угодног мириса, смиље се у прошлости користило за освјежавање просторија и ормара. У неким крајевима смиље је опјевано у народним пјесмама.Због својих префињених особина од неких врста рода Helichrysum данас се производе етерична уља за изузетно широку примјену. За ове потребе смиље се гаји плантажно али и сакупља са његових природних станишта што доводи до угрожавања врста овога рода.Код нас у природним стаништима у Херцеговини расте Helichrysum italicum, док се Helichrysum arenarium може наћи као декоративна врста у вртовима.

Угрожене животињске врсте – бјелоглави суп

Међу птицама, најугроженија група су птице грабљивице. Све четири врсте орлова лешинара смо изгубили у Републици Српској. Попово поље и планина Бјеласница једно је од посљедњих станишта и мјеста гнијежђења бјелоглавог супа у источној Херцеговини. На том подручју посљедње јато виђено је крајем 20. вијека. Према доступним подацима, посљедња колонија бјелоглавог супа у Поповом пољу ишчезла је са почетком ратних дешавања 1991. године. Дио тог јата населио се на Увац, што је повећало бројност популације у Србији.
Бјелоглави суп је велика и уочљива птица грабљивица која тежи до 8,5 kg,  док распон крила може да достигне 2,8 m и прилагођена су једрењу на ваздушним струјама. Бјелоглави суп се гнијезди на стијенама, образујући мање или веће групе гнијезда (колоније). Женка носи само једно јаје. Животни вијек у природи им је око 20 година. За разлику од осталих врста лешинара, храни се искључиво угинулим животињама, најчешће меким ткивом угинулих преживара и на тај начин обавља санитарну улогу у природи, спречавајући ширење разних болести.  Налази се у Додатку II CITES листе и представља врсту у нестајању. ЕУ Директива о птицама  (Council оf Europe, 1979 b) сврстава га у Додатак I угрожених врста птица у Европи.

Својим специфичним летом плијени пажњу посматрача и буди инспирације генерацијама. Легендарна птица је имала снажан утицај у развоју људског друштва и дио је културе древних народа и царстава током историје цивилизације. Бјелоглави суп је митска птица, дио је колективног памћења средњевјековне Србије и налазимо га на грбовима династија Мрњавчевића, Немањића, Лазаревића и Црнојевића. Ова изузетна врста скреће пажњу јавности на потребу очувања биодиверзитета и често се помиње као атрибут локалних заједница за очување природе и развој туризма.

pm bj sup  pm ezp

Вијести


deb_2017.jpg
22.9.2017. --- Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа се опредијелио да у оквиру програма Дана Опширније...
drina_pogled_sa_trnovca.JPG
11.9.2017. --- Проглашењем Националног парка „Дрина“ Република Српска је добила ново заштићено подручје природе. Опширније...
predavanje.JPG
5.6.2017. --- Манифестацијама у заштићеном подручју Парк-шума "Слатина" и Основној школи „Холандија“ у Слатини код Лакташа Опширније...

sjediste

javne nabavke

topola cover1

 dozvole 6

           znak zastite prirode2

amblemvel

 

 

e-kultura1

finansiranje

informacije