Студија за заштиту Парка природе "Јаворина"

Штампа

javorina17.9.2014. ---

Републички завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа Републике Српске, на захтјев Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију припремио је Студију за успостављање заштите планинског масива Јахорине на територији Републике Српске. Студија, коју је Завод израдио 2009. године, прилагођена је новом Закону о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ бр. 20/14), тако да је ово подручје предложено за заштиту у категорији „парк природе“.   Заштићено подручје се налази већим дијелом на територији општине Пале а мањим дијелом општине Трново са површином од 11547 хектара.

Јахорина је дио Динарског планинског система са највишим врхом  Огорјелица (1916 m надморске висине). Биодиверзитет,  као једна од вриједности, се огледа кроз васкуларну флору која обухватa 1106 такса из одјељка Pteridophyta и Spermatophyta, док одјељак маховина Bryophyta обухвата 138 такса. У односу на укупну васкуларну флору Босне и Херцеговине, ова флора чини 24.23 %  од укупног  броја врста. Посебан значај диверзитету флоре дају врсте ендемичног (Knautia sarajevoensis, Hypocheris illyrica, Knautia sarajevoensis, Crepis dinarica, Pančićia serbica, Potentilla montenegrina, Pančićia serbica и друге) и реликтног карактера (Acer heldraichii subsp. visianii, Arctostapilos uva ursi, Vaccinium myrtillus, Vaccinium vitis idea, Betula pubescens и друге).


Вегетацијски диверзитет се огледа у постојању 59 различитих асоцијација које изграђују шумске, жбунасте и зељасте биљке. Од најниже тачке Парка (950 m.н.в.)  па до највеће (1916 m.н.в.) распрострањене су вегетацијске зоне: храстове шуме, монтане букове шуме, појас мјешовитих шума букве са јелом и смрчом, највиши врхови планине прекривени су са травном вегетацијом и мањим бројем популација бора кривуља. Са флористичког и екосистемског биодиверзитета као посебну вриједност треба истаћи заједницу субалпске шуме  букве и планинског јавора Acer heldreichisubsp. visiiani.  Ова врста и њена заједница  су ендемичне  и реликтне на   Балканском  полуострву. На Рaвној планини у појасу четинарских шума азонално се јављају површине под тресетиштима на којима је евидентирано присуство врсте Drosera rotundifolia. На Двориштима се развија заједница Picetum montanum inversum која представља мразишну шуму смрче условљену специфичним еколошким условима.


Специфичност инсектске групе Carbidae се огледа кроз присуство бројних ендемичних форми које чине   35 % фауне карабида Јахорине. Значајни стеноендеми су: Trechus bradycelloides, Duvalius trescavicensis jahorinae, Molops bosnicus, M. alpestris sarajevoensis, Carabus germari scordiscus и други.


Фауна кичмењака Јахорине је веома разноврсна и саставни је дио многобројних екосистема. Фауна класе  водоземаца обухвата 5 врста, 5 родова и 4 фамилије; класа гмизаваца представљена са 6 врста, 3 рода  и 2 породице. Орнитофаунa обухвата 104 врсте, 66 родoва и 31 породицу којих је гњездарица станарица 45, гњездарица селица 25 врста. Териофауна је представљена са 38 врста, 23 рода и 12 породица, међу којима су посебно значајни медвјед (Ursus arctus), рис (Lynx lynx).


Подручје врела Паљанске Миљацке карактеришу добро очуване четинарске шуме те геолошке, геоморфолошке, геолошко-палеонтолошке и хидролошке вриједности. Од хидролошких споменика то је врело Паљанске Миљацке и слап на тој ријеци који доприноси амбијенталним вриједностима цијелог подручја. Као значајан геолошко-палеонтолошки споменик издваја се седрено подручје које је још увијек у активном стварању захваљујући присуству седротвораца тј. врста маховина које учествују у формирању седре. Посебној љепоти пејзажа овог подручја доприноси средњовијековна Градина која се издиже изнад самог врела. Од геоморфолошких споменика забиљежена је  Омладинска пећина која се налази у сјеверозападном дијелу платоа Равне планине на 1279 m надморске висине.  У oвој пећини је откривена ријетка врста накита јединственог за Републику Српску.

Студија «Парк природе Јаворина» је резултат мултидисциплинарног истраживања Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа започетог 2005. године.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

--