o zavodu

Слијепи мишеви као мотиви поштанских марки

ПДФШтампаЕл. пошта

 20.9.2013. ---

Поште Српске а.д. Бања Лука, уз стручну сарадњу Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, у продају су пустиле пригодно издање поштанских марки и коверата са мотивима слијепих мишева. Издање под називом „Фауна – шишмиши“ у продаји је од 20. септембра 2013. године.

Слијепи мишеви, шишмиши, нетопири, или љиљци (Chiroptera) су ред сисара које карактерише способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и зглобова. Слијепи мишеви обично лове ноћу, а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвету, или зградама.Постоји око 1.100 врста слијепих мишева на свијету, што чини петину укупног броја класификованих врста сисара.Генерално обиљежје шишмиша је ниска стопа размножавања. У највећем броју случајева, женка коти само једном годишње једно младунче. Многе врсте шишмиша су угрожене.

Велики потковичар (Rinolophus ferrumequinum)

Станишта су им прије свега у јужној Европи, Француској и јужној Енглеској. У средњој Европи највећа постојећа колонија налази се уз горњи ток Рајне. Дужина од 7 центиметарa без репа и распонoм крила до 40 центиметара, чини га највећом врстом своје породице у Европи. Лако га је препознати по величини и израженом „седлу“ на њушци које има облик потковице, по чему су и добили име. Љети настањују топле таване, црквене торњеве,  рушевине и пећине. Од почетка октобра па до краја априла повлаче се у напуштене руднике, пећине или друге подземне просторе са високим процентом влаге на зимовање.

Дугоухи вечерњак (Myotis myotis Borkhausen)

Распрострањен је на територији готово читаве Европе, али у посљедњих 20 до 30 година густина његових популација је oпала за 80%.Зимске колоније ове врсте бораве у пећинама и јамама, док се љетне колоније најчешће проналазе у поткровљима и запуштеним кућама и зградама, али и у пећинама и шупљим деблима. Ово је прилично осјетљива врста која напушта боравиште ради било којег облика узнемиравања. Дугоухи вечерњак је једна од највећих врста овог рода.

 

FdcSismisi1print 341181f2a

01Sismisi 19f2586a7

Вијести


drina_pogled_sa_trnovca.JPG
11.9.2017. --- Проглашењем Националног парка „Дрина“ Република Српска је добила ново заштићено подручје природе. Опширније...
predavanje.JPG
5.6.2017. --- Манифестацијама у заштићеном подручју Парк-шума "Слатина" и Основној школи „Холандија“ у Слатини код Лакташа Опширније...
Bara_Tisina.JPG
1.6.2017. --- Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Стратегију и акциони план за заштиту биолошке разноликости Босне и Опширније...

sjediste

javne nabavke

topola cover1

 dozvole 6

           znak zastite prirode2

amblemvel

 

 

e-kultura1

finansiranje

informacije